Историја

Фудбалски клуб „Задругар“ је основан 1940 године. Основала га је омладина приградског насеља Село Лајковац. Све до завршетка Другог Светског рата није било правих лига и такмичења, па су углавном игране пријатељске утакмице по ливадама и пољанама. За то време нема никаквих података о одигравању утакмица.

Први писани подаци датирају из 1948 године, а односе се на утакмицу између ФК „Рубрибрезе“ и ФК „ Село Лајковца“. Као што видимо клуб је променио име у „Село Лајковац“ због унутрашње политичке ситуације у земљи.

На тој утакмици екипа „Село Лајковца“ је наступила у саставу: Голман Милијановић (Душана) Слободан рођен 1925 године, један од оснивача клуба; бекови Митровић Велисав- Ћамбез рођен 1928 и Јеремић (Малише) Младен рођен 1923, такође један од оснивача клуба; штоперски тандем чинили су Грујичић (Пуре) Боривој 1933 и Радовановић (Марка) Сава рођен 1928; у везној линији играли су: један од најбољих играча тог времена Миловановић Жика рођен 1925, Цвијановић Лакица, Душан Јовановић – Јолић 1925 и Јовановић Сава – Јолић 1930; у нападу су играли: Лукић (Миодрага) Пуриша рођен 1923, иначе стрелац првог гола на утакмици, док је други погодак постигао Јовановић Сава. Други нападач у тиму је био Јеремић (Милана) Станко 1930. У игру су улазили још: Јовановић Слободан – Цобе, Миловановић Михаило – Рокица, Марковић Славко – Жаца, Грујичић Селимир и Вујић Радојица. Меч је завршен резултатом 2:2.

Од 1953 до 1960 године екипа Село Лајковца се такмичила у општинској лиги Лајковца. Према сећању старијих играча детаљније податке о тим такмичењима нико није имао, нити их се сећа. Лига се играла као и календарска година, почињала би у априлу а завршавала у октобру. У то време лига је бројала 10 до 14 клубова и првак није ишао „даље“.

У сезони 1960-61 екипа Село Лајковца је освојила 4-то место и играла финале купа протиб екипе Малог Борка, победивши је са 4:3. У сезони 1968-69 Село Лајковац завршава на 6-том месту са 28 бодова. Током седамдесетих година фудбал у лајковачкој општини доживљава праву експанзију и првак општинске лиге има пролаз у Ваљевски подсавез. У сезони 1975-76 екипа Село Лајковца осваја прво место у општинској лиги која је имала 11 тимова и постаје први пут члан квалитетне међуопштинске лиге. Успех су остварили следећи играчи: Јовановић М, Јовановић В, Петровић Р, Петровић С, Адамовић, Милановић, Јеремић, Ивковић, Митровић, Марковић, Ранковић, Радованчевић и Јаковљевић. Приликом уласка у виши ранг клуб поново узима име ФК „Задругар“, јер до тада није ни био регистрован у фудбалским организацијама, нити је имао свој статут и скупштину. У овом рангу такмичења остаје 3 године и то у сезонама 1977-78 заузима 6-то место, па у сезони 1978-79, постаје првак квалитетне међуопштинске лиге са скором 18-6-2, 74-30 и 42 бода, 5 више од другопласиране екипе „Рибнице“ и улази у посавско-подунавску зону. 1978 ФК „Задругар“ добија септембарску награду општине Лајковац за развој спорта и физичке културе. Тадашњи председник клуба који је уједно први и једини почасни Слободан Милијановић изјављује да овај спортски колектив који је остварио велики успех, краси другарство и жеља за победама, иако немају ни основне елементарне ствари, од просторија, терена, опреме и другог. Екипа која је остварила овај успех са тренером Рашом Павловић и играчима: Марковићем, Јовановић Д, Стевићем, Јовичићем, Живковић Д, Седићем, Јевремовићем, Вујовићем, Живићем, Савићем, Антонијевићем, уз новајлије браћу Павловић и Живковић З игра у дебитанској сезони зоне топло-хладно и једва успева да задржи статус зонаша победом у последњем колу над градским ривалом ФК „Железничаром“ од 2:0 погоцима Живића и Живковић З. Са скором 8-6-12, 28:41 и 22 бода. Треба напоменути да је своје утакмице као домаћин ФК „Задругар“ играо суботом на стадиону „Жеље“.

У сезони 1080-81 посавско-подунавску зону чине 14 тимова, ФК „Задругар на крају заузима 9-то место са 24 бода и пошто је од сезоне 1981-82 формирана јединствена посавско-подунавска зона, клуб се није пласирао (првих 7 је ишло даље), већ постаје члан подрињско-колубарске лиге. У сезони 1981-82 екипа ФК „Задругара“ заузима последње 14-то место са 19 бодова и због реорганизације, прављења других српских лига, Задругар остаје у истом рангу такмичења. Треба напоменути да је септембра месеца 1982 године основан одбојкашки клуб „Задругар“ чији је први председник био Живко Зујаловић, а тренер Драган Несторовић. Клуб се такмичио у општинској лиги Ваљева, а касније се домогао и друге савезне лиге. Сезоне 1982-83 ФК „Задругар“ заузима 11-то место, исти број бодова као и екипе које су испале Раднички (В) и Раднички (Коц), али са бољом гол разликом. У сезони 1983-84 клуб заузима 3-ће место иза „Подгорке“ и „Дрине“ Љ, уз скор 12-6-6, 43:33 и 30 бодова. Тих година зелено бели дрес су носили: Милић М, Илић, браћа Станојловић, браћа Живковић, Јовичић, Савичић, Ивановић, Ђокић, Кнежевић, Петровић В, Петровић Дар, Петровић Ду, Живић, Миловановић, Арсеновић и Марковић, а са клупе их је водио Живановић Славко – Шљава. Остаће упамћено да је у том периоду ФК „Задругар“ своје утакмице као домаћин играо у Вреоцима, Медошевцу и другим околним местима и утолико је успех клуба већи. Клуб „бескућник“ је био на најбољем путу да реши виталан проблем – терен у „Војном“ кругу, тзв. „Сенари“. Терен је почео да се гради 1982 године а успешно завршен 1984 године.

Следеће 1984-85 зона броји 14 клубова, а ФК „Задругар“ заузима 6-то место са скором 11-6-9, 27:38 и 27 бодова, а на полу-сезони је делио прво место са „Спартаком“ из Љига и „14-тим октобром“ из Драгинца. У сезони 1985-86 зелено бели заузимају 4-то место и због укидања посавско-подунавске зоне једино је ФК „Задругар“ успео да остане у новој подрињско-колубарској зони, док су „Тешњар“, „ЗСК“, „Раднички“, „Рибница“ и други испали у међуопштински лигу. Наредне 1986-87 нову зону чине и клубови који нису успели да се пласирају у другу Српску лигу, а то су „Железничар“, „Осечина“, „Подгорка“, „Зимпа“ и „Крушик“. Та лига је много квалитетнија па самим тим екипа ФК „Задругара“ улази у првенство неорганизована и неспремна и на крају сезоне заузима претпоследње 15-то место са скором 6-3-21, 29:64 и 15 бодова. после 8 сезона битисања у зони испада у квалитетну међуопштинску лигу. после испадања у новој 1987-88 сезони за тренера долази Гојко Вишњић из Јединства са Уба, екипу појачава десетак нових играча а напустају тројица. На крају сезоне екипа заузима друго место из „Спартака“ из Љига, са заостатком од 9 бодова. Играчи који су носили зелено бели дрес у том периоду су: Петровић В, Остојић, Васиљевић, Јовичић, Гласновић, Петровић Д, браћа Станојловић, Радовановић Г, Илић, Радивојевић, Живић, Кнежевић, Давидовић, Павловић, Томић, Ивковић М, Арсеновић, Миловановић Д, а тренери су били: Миловановић Слободан – Шљивац и Вишњић Гојко. У сезони 1988-89 екипа заузима пето место у међуопштинској лиги са 33 бода, а у сезони 1989-90 девето место са 20 бодова.

За сезоне 1990-91 и 1991-92 ФК „Задругар“ игра исто међуопштинску лигу, али податке о пласману екипе немамо. ФК „Задругар“ у сезони 1992-93 заузима последње 16-то место са 13 бодова и после много превирања и несугласица тим испада из лиге. Пошто се од сезоне 1993-94 због реорганизације такмичења ствара окружна лига уместо међуопштинске, које се помера као један степен ниже и коју чине клубови са подручја општина Уб и Лајковац, зелено бели постају чланови те лиге, и већ те исте сезоне као први се поново враћају у окружну лигу под називом ФК „Задругар – Бели Бор“.

У сезони 1995-96 клуб заузима врло добро 5-то место са 39 бодова, сезоне 1996-97 последње 18-то место и због укидања међуопштинских лига, испада у општинску лигу. Следеће 1997-98 Задругар постаје првак општинске лиге, а у сезони 1998-99 после 22 кола, окружна лига се прекид (због НАТО бомбардовања) у и сезони 1999-2000 се проширује на 20 клубова. Ту заузимају седмо место са 56 бодова.

2000-01 клуб испада из окружне лиге и следеће три године игра општинску лигу. 2003-04 постали прваци и ушли у виши ранг а следеће четири сезоне клуб игра наизменично окружну а једне општинску лигу. Да би праву експанзију како резултаски, тако организационо и инфраструктурно клуб доживљава од сезоне 2007-08 као прваци општинске лиге, а затим у сезони 2008-09 2-го место у окружној лиги и кроз бараж утакмице са Златаром (НВ) 0:0 и Јединством (В), не успева да се пласира у зону Дрина. Већ следеће сезоне ФК „Задругар“ осваја прво место у округу уз скор 25-3-2, 92:14 и 78 бодова и остварује један од највећих успех у својој историји где постаје члан зоне „Дрина“. Овај успех остварују следећи играчи са шефом струке Александром Лазаревић: Мартић Ч, Радованчевић А, Радојичић А, Савковић, Стефановић, Грујичић, Павловић, Радовановић, Петровић, Павловић, Ђенисић, Живковић, Ђукић, Падовановић М, Марковић, Аврамовић, Спасић и Несторовић.

Прве сезоне 2010-11 такмичења у зони ФК „Задругар“ на крају сезоне заузима 5-то место са 45 бодова. Треба истаћи да је екипа Задругара била непоражена 10 кола, што ни једном од свих клубова у такмичењу РЗС није пошло за руком те сезоне, а голман Мартић Ч, несавладан 867 минута на утакмицама које је бранио.